Азербејџан
| Главни град: Баку (Баки, Баки)
Популација: 10,047,718
Кратка историја Азербејџана:
Име Азербејџан потиче од перзијске фразе „Огњена земља“. Историја земље је комбинација Турака из 11. века и старих Перзијанаца.
Подручје које данас познајемо као историју Азербејџана освојили су Арапи 642. године нове ере. Тада су људи прешли на ислам. Следећих неколико стотина година подручје је било арапска провинција и напредовало је. Након пада арапског царства, Монголи су напали. Кроз КСИИИ-КСВ век тим подручјем су владали прво Монголи ИИ-Кханс, затим неко време локална власт, а касније под персијском влашћу.
Азербејџан је имао стратешки положај, како са лукама на Каспијском мору, тако и са трговинским путевима између Азије, Блиског Истока и Европе. Као резултат тога, против њега су се борила главна царства, укључујући Османско царство, Русију и Перзијско царство. 1828. Руси и Перзијанци су поделили Азербејџан.
Све до Првог светског рата и распада Руске империје 1917. године, Азербејџаном су владале Русија и Перзија и ценили су се због његових нафтних ресурса. Између 1918. и 1920. био је кратак временски период када је земља била независна, међутим, Совјетски Савез је напао 1920. године и Азербејџан је постао део Совјетског Савеза. Тамо ће остати до 20. августа 1991. када ће прогласити независност.
Географија Азербејџана
Укупна површина: 86.600 квадратних км
Поређење величина: нешто мањи од Мејна
Географске координате: 40 30 Н, 47 30 Е.
Светски регион или континент: Азија Општи терен: велики, равни Кур-Араз Овалиги (низија Кура-Аракс) (већи део испод нивоа мора) са великим планинама Кавказа на северу, Карабаг Иаиласи (Карабашка узвишица) на западу; Баку лежи на Абсерону Иасаклиги (полуострво Апсхерон) који се улива у Каспијско море
Географска ниска тачка: Каспијско море -28 м
Географска највиша тачка: Базардузу Даги 4.485 м
Клима: сува, полуаридна степа
Велики градови: БАКУ (капитал) 1,95 милиона (2009), Гања 313,000 (2009), Сумкаиит
Народ Азербејџана
Тип владе: републике
Језици који су у употреби: Азербејџански (азербејџански) 89%, руски 3%, јерменски 2%, остали 6% (процјена 1995)
Независност: 30. августа 1991. (из Совјетског Савеза)
Национални празник: Оснивање Демократске Републике Азербејџан, 28. маја (1918)
Националност: Азербејџанци, Азери
Религије: Муслимани 93,4%, руски православци 2,5%, јерменски православци 2,3%, остали 1,8% (процјена 1995)
Национални симбол: пламен ватре
Државна химна или песма: Азербејџански Марси (Азербејџански март)
Економија Азербејџана
Главне индустрије: нафта и природни гас, нафтни производи, опрема за нафтна поља; челик, руда гвожђа; цемент; хемикалије и петрохемикалије; текстила
Пољопривредни производи: памук, жито, пиринач, грожђе, воће, поврће, чај, дуван; говеда, свиње, овце, козе
Природни ресурси: нафта, природни гас, руда гвожђа, обојени метали, глиница
Главни извоз: нафта и гас 90%, машине, памук, прехрамбени производи
Главни увоз: машине и опрема, нафтни производи, прехрамбени производи, метали, хемикалије
Валута: Азербејџански манат (АЗМ)
Национални БДП: 93 050 000 000 долара
** Извор за становништво (процењено 2012) и БДП (процењено 2011) је ЦИА Ворлд Фацтбоок.
Почетна страница