Босна и Херцеговина

Застава Босне и Херцеговине


Главни град: Сарајево

Популација: 3,301,000

Кратка историја Босне и Херцеговине:

Подручје које је тренутно држава Босна и Херцеговина некада је било дио Римског царства. Када се Римско царство срушило, регион се на крају развио у краљевину Босну. 1463. Босну су заузели Турци Османлије.

Турци су владали у Босни до касних 1800-их када је постала део Аустроугарске. Аустроугарска је 1908. године званично анектирала Босну да постане део њихове земље. Неки од људи у јужној Босни нису желели да буду део Аустроугарске.

Убрзо је избио Први светски рат. После рата Босна је постала део Југославије. За Босанце ствари нису кренуле на боље. Током Другог свјетског рата многи Босанци су убијени и прогоњени.

После Другог светског рата Југославија је постала комунистичка земља. Јосип Броз Тито био је првобитни вођа дуги низ година. Следио га је Слободан Милошевић 1986. Ово је било ужасно време за земљу. Различите етничке групе у Југославији почеле су међусобно да ратују. Босанци су жељели своју земљу и прогласили су своју независност 5. априла 1992. Уједињене нације су их мјесец дана касније признале као земљу.

Данас постоје три главне етничке групе које чине Босну и Херцеговину. Они су Бошњаци, Срби и Хрвати. Такође постоје три главна језика, укључујући босански, српски и хрватски.



Мапа државе Босне и Херцеговине

Географија Босне и Херцеговине

Укупна површина: 51.129 квадратних км

Поређење величина: нешто мања од западне Вирџиније

Географске координате: 44 00 Н, 18 00 Е.

Светски регион или континент: Европа

Општи терен: планине и долине

Географска ниска тачка: Јадранско море 0 м

Географска највиша тачка: Маглић 2.386 м

Клима: врућа лета и хладне зиме; подручја са високим надморским висинама имају кратка, прохладна лета и дуге, озбиљне зиме; благе, кишовите зиме дуж обале

Велики градови: САРАЈЕВО (главни град) 392.000 (2009.), Бања Лука, Тузла

Народ Босне и Херцеговине

Тип владе: савезна демократска република у настајању

Језици који су у употреби: Босански, хрватски, српски

Независност: 1. марта 1992. (из Југославије; референдум о независности завршен 1. марта 1992.; независност је проглашена 3. марта 1992.)

Национални празник: Дан државности, 25. новембар (1943)

Националност: Босански (и), херцеговачки (и)

Религије: Муслимани 40%, православци 31%, римокатолици 15%, остали 14%

Национални симбол: златни љиљан

Државна химна или песма: Државна химна Босне и Херцеговине

Економија Босне и Херцеговине

Главне индустрије: челик, угаљ, руда гвожђа, олово, цинк, манган, боксит, склоп возила, текстил, дувански производи, дрвени намештај, склоп резервоара и авиона, кућни апарати, прерада нафте

Пољопривредни производи: пшеница, кукуруз, воће, поврће; сточарство

Природни ресурси: угаљ, руда гвожђа, боксит, бакар, олово, цинк, хромит, кобалт, манган, никал, глина, гипс, сол, песак, шуме, хидроенергија

Главни извоз: метали, одећа, производи од дрвета

Главни увоз: машине и опрема, хемикалије, горива, прехрамбени производи

Валута: марка (КМ)

Национални БДП: 31.570.000.000 америчких долара




** Извор за становништво (процењено 2012) и БДП (процењено 2011) је ЦИА Ворлд Фацтбоок.

Почетна страница