Хрватска

Застава Хрватске


Главни град: Загреб

Популација: 4,130,304

Кратка повијест Хрватске:

Народ у Хрватској називају Хрватима. Први Хрвати доселили су се на подручје које се данас назива Хрватска око 500. године. Они су владали собом дуги низ година, али су одлучили да постану део Угарског царства 1091. године споразумом названим Пацта Цонвента. Када је Османско царство почело да се шири у 15. веку, забринули су се да ће их Османлије преузети. Зато су питали надвојводу Фердинанда да ли могу да се придруже аустријском Хабзбуршком царству.

1868. Хрватска је поново прешла под власт Мађарске. То је трајало до Првог светског рата када су постали део Југославије. Други светски рат донео је страшне невоље земљи под немачком и италијанском влашћу. Када се рат завршио, маршал Тито је водио комунистичку партију да контролише земљу Југославију.

Почетком 1990-их, комунизам се срушио широм источне Европе. Југославија је постала место великих превирања кад су се различите етничке групе почеле борити за моћ и независност. Хрватска је прогласила независност од Југославије и избио је грађански рат. Рат је беснео дуги низ година између Хрвата и Срба. У децембру 1995. потписан је Дејтонски мировни споразум који је коначно донео мало мира у то подручје.



Мапа Хрватске

Географија Хрватске

Укупна површина: 56.542 квадратних км

Поређење величина: нешто мања од западне Вирџиније

Географске координате: 45 10 Н, 15 30 Е.

Светски регион или континент: Европа

Општи терен: географски разнолика; равне равнице дуж мађарске границе, ниске планине и висоравни у близини јадранске обале и острва

Географска ниска тачка: Јадранско море 0 м

Географска највиша тачка: Динара 1.830 м

Клима: Медитерански и континентални; континентална клима са претежним врућим летима и хладним зимама; благе зиме, сува лета дуж обале

Велики градови: ЗАГРЕБ (главни град) 685.000 (2009), Сплит, Ријека

Народ Хрватске

Тип владе: председничка / парламентарна демократија

Језици који су у употреби: Хрватски 96,1%, српски 1%, остали и неодређени 2,9% (укључујући италијански, мађарски, чешки, словачки и немачки) (попис становништва из 2001.)

Независност: 25. јуна 1991. (из Југославије)

Национални празник: Дан независности, 8. октобар (1991); напомена - 25. јуна 1991. дан је када је Хрватски сабор изгласао неовисност; након тромесечног мораторијума који је омогућио Европској заједници да мирно реши југословенску кризу, Парламент је 8. октобра 1991. усвојио одлуку о прекиду уставних односа са Југославијом

Националност: Хрват (и), Хрватски (и)

Религије: Римокатоличке 87,8%, православне 4,4%, остале хришћанске 0,4%, муслиманске 1,3%, остале и неспецификоване 0,9%, ниједну 5,2% (попис 2001.)

Национални симбол: црвено-бела шаховска табла

Државна химна или песма: Лијепа наша домовино

Економија Хрватске

Главне индустрије: хемикалије и пластика, алатне машине, прерађени метал, електроника, производи од сировог гвожђа и ваљаног челика, алуминијум, папир, производи од дрвета, грађевински материјали, текстил, бродоградња, прерада нафте и нафте, храна и пиће, туризам

Пољопривредни производи: пшеница, кукуруз, шећерна репа, семе сунцокрета, јечам, луцерка, детелина, маслине, цитруси, грожђе, соја, кромпир; стока, млечни производи

Природни ресурси: уље, мало угља, боксита, руде гвожђа ниског степена, калцијум, гипс, природни асфалт, силицијум диоксид, лискун, глине, сол, хидроенергија

Главни извоз: транспортна опрема, текстил, хемикалије, прехрамбени производи, горива

Главни увоз: машине, транспорт и електрична опрема; хемикалије, горива и мазива; прехрамбених производа

Валута: куна (ХРК)

Национални БДП: 79.300.000.000 долара




** Извор за становништво (процењено 2012) и БДП (процењено 2011) је ЦИА Ворлд Фацтбоок.

Почетна страница