Сенегал

Застава државе Сенегал


Главни град: Дакар

Популација: 16,296,364

Кратка историја Сенегала:

Сенегал је насељен хиљадама година. Арапи су стигли у 11. веку и многи локални племенски народи прешли су на ислам. Касније, у 13. и 14. веку, Мандинго и Јолоф царства су се формирали у Сенегалу.

Када су Европљани први пут стигли, Сенегал је постао главно подручје за робове. Тек 1850-их, Французи су почели да истражују даље у унутрашњости и колонизују земљу. 1959. Сенегал и француски Соудан спојили су се и формирали земљу Мали федерацију. То није трајало баш дуго јер је 1960. Сенегал прогласио властиту независност, а Леополд Седар Сенгхор постао је први председник Сенегала.



Мапа државе Сенегал

Географија Сенегала

Укупна површина: 196.190 квадратних км

Поређење величина: нешто мања од Јужне Дакоте

Географске координате: 14 00 С, 14 00 З

Светски регион или континент: Африка

Општи терен: углавном ниске, валовите, равнице које се уздижу до подножја на југоистоку

Географска ниска тачка: Атлантски океан 0 м

Географска највиша тачка: неименована карактеристика у близини Непен Диакха 581 м

Клима: тропски; вруће, влажно; кишна сезона (од маја до новембра) има јаке југоисточне ветрове; сушна сезона (децембар до априла) у којој доминира врућ, сув, харматтански ветар

Велики градови: ДАКАР (капитал) 2,777 милиона (2009), Тоуба, Тхиес

Народ Сенегала

Тип владе: републике

Језици који су у употреби: Француски (званични), Волоф, Пулаар, Јола, Мандинка

Независност: 4. априла 1960 (из Француске); напомена - потпуна независност постигнута је распадом федерације са Малијем 20. августа 1960

Национални празник: Дан независности, 4. април (1960)

Националност: Сенегалски (једнина и множина)

Религије: Муслимани 94%, хришћани 5% (углавном римокатолици), домородачка веровања 1%

Национални симбол: лав

Државна химна или песма: Ишчупај свој Корас, удари Балафоне

Економија Сенегала

Главне индустрије: пољопривреда и прерада рибе, вађење фосфата, производња ђубрива, прерада нафте, грађевински материјали, бродска конструкција и поправка

Пољопривредни производи: кикирики, просо, кукуруз, сирак, пиринач, памук, парадајз, зелено поврће; говеда, живине, свиња; риба

Природни ресурси: риба, фосфати, гвоздена руда

Главни извоз: риба, кикирики, кикирики, нафтни производи, фосфати, памук

Главни увоз: храна и пиће, капитална добра, горива

Валута: Цоммунауте Финанциере афрички франак (КСОФ); напомена - одговорно тело је Централна банка Републике Србије

Национални БДП: 25 150 000 000 долара




** Извор за становништво (процењено 2012) и БДП (процењено 2011) је ЦИА Ворлд Фацтбоок.

Почетна страница