Планета Меркур

Планет Меркур

Планета Меркур
Слику Меркура снимио
Свемирска летелица МЕССЕНГЕР 2008. године.
Извор: НАСА.
  • Месеци: 0
  • Маса: 5,5% Земље
  • Пречник: 4879 км
  • Година: 88 земаљских дана
  • Дан: 58,7 Земаљских дана
  • Просечна температура: 800 ° Ф (430 ° Ц) током дана, -290 ° Ф (-180 ° Ц) ноћу
  • Удаљеност од Сунца: Прва планета од сунца, 57,9 милиона км, 36 милиона миља
  • Тип планете: Земаљски (има тврду камениту површину)
Какав је Меркур?

Сада када Плутон више није класификован као планета, Меркур је најмања планета у Сунчевом систему. Меркур има камениту површину и гвоздено језгро. Гвоздено језгро у Меркуру је веома велико у поређењу са другим стеновитим планетама попут Земље и Марса. То чини Меркурову масу веома великом у поређењу са њеном величином.

Меркур је неплодна планета прекривена кратерима од удара астероида и других предмета. Изгледа врло слично Земљином месецу.

Меркур практично нема атмосферу и ротира се врло споро у односу на сунце. Један једини дан на Меркуру дугачак је готово 60 земаљских дана. Као резултат свог дугог дана и мале атмосфере, Меркур има неке дивље екстремне температуре. Страна окренута сунцу је невероватно врућа (800 степени Ф), док је страна удаљена од сунца супер хладна (-300 степени Ф).


С лева на десно: Меркур, Венера, Земља, Марс.
Извор: НАСА.
Како се Меркур пореди са Земљом?

Жива је много мања од Земље. Заправо је много ближе величини Земљиног месеца. Има краћу годину, али много дужи дан. Нема ваздуха за дисање и температура се сваког дана дивље мења (иако је заиста дуг дан!). Меркур је сличан по томе што има тврду камениту површину попут Земљине. Могли бисте да ходате око Меркура ако бисте имали свемирско одело и могли да поднесете екстремне температуре.

Како знамо о Меркуру?

Постоје докази да су планету Меркур цивилизације попут Шумера и Вавилонаца познавале од 3000. године пре нове ере. Галилео је први посматрао Меркур телескопом почетком 1600-их. Неколико других астронома од тада додало је наша знања о планети.

Маринер 10 свемирска сонда
Модел Маринер-а 10. Извор: НАСА. Будући да је Меркур близу Сунца, врло је тешко послати свемирски брод да истражи планету. Гравитација сунца непрестано повлачи свемирски брод, због чега броду треба пуно горива како би се зауставио или успорио код Меркура. Меркуру су послате две свемирске сонде. Први је био Маринер 10 1975. године. Маринер 10 донео нам је прве Меркурове слике изблиза и открио да планета има магнетно поље. Друга свемирска сонда била је МЕССЕНГЕР. МЕССЕНГЕР је кружио Меркуром између 2011. и 2015. године пре него што се срушио на површину Меркура 30. априла 2015.

Живу је тешко проучавати са Земље јер се налази унутар Земљине орбите. То значи да када покушавате да погледате Меркур, гледате и Сунце. Јака светлост Сунца готово је немогуће видети Меркур. Због тога се Меркур најбоље види одмах након заласка Сунца или непосредно пре изласка.

Кратер на планети Меркур
Фотографија џиновског кратера на
површина Меркура. Извор: НАСА. Занимљивости о планети Меркур
  • Меркур има огроман кратер зван Калориски слив. Утицај који је изазвао овај кратер био је толико огроман да је формирао брда на другој страни планете!
  • Елемент жива је добио име по планети. Алхемичари су некада мислили да могу да направе злато од живе.
  • Планета је добила име по Римски бог Меркур. Меркур је био гласник богова и бог путника и трговаца.
  • Меркур кружи око Сунца брже од било које друге планете.
  • Рани грчки астрономи мислили су да су то биле две планете. Ону коју су видели при изласку сунца назвали су Аполоном, а ону коју су видели при заласку сунца - Хермес.
  • Има најексцентричнију (најмање округлу) орбиту од свих планета.