Украјина

Застава државе Украјина


Главни град: Кијев

Популација: 43,993,638

Кратка историја Украјине:

Украјину су прво населила номадска племена као што су Кимеријци, Скити и Готи. И Грчка и Рим основали су градове у Украјини када су били на врхунцу својих царстава.

У 10. веку Кијевска Русија настаје као растући град-држава са седиштем изван града Кијева. До 11. века Кијевска Русија је била највеће царство у Европи. Владавином Владимира Великог 980. године Кијевска Русија је постала хришћанско царство и достигла је врхунац под влашћу његовог сина Јарослава Мудрог. У 12. веку царство је почело да пропада, а у 13. веку монголски пљачкаши уништили су град Кијев.

У каснијим годинама, Украјина ће прво постати део других земаља Пољска а касније Русија . Украјинци су се потрудили да одржавају своју културу живом упркос ограничењима која им је наметнула Русија. Русија је чак забранила употребу и проучавање украјинског језика. Када је Совјетски Савез преузео власт, ствари су постале још горе. Јосиф Стаљин створио је вештачку глад да би одржао контролу над подручјем које је убило милионе људи. Други светски рат није поправио ствари за Украјину. Процењује се да су немачки нацисти убили милион украјинских јеврејских људи.

Још једна катастрофа погодила је Украјину 1986. године када је експлодирала нуклеарна електрана Чернобил. Совјетски Савез је покушао да сакрије катастрофу и одбио је међународну помоћ. Коначно, Совјетски Савез је пропао и Украјина је постала независна земља 1991. године.



Мапа државе Украјина

Географија Украјине

Укупна површина: 603.700 квадратних км

Поређење величина: нешто мањи од Тексаса

Географске координате: 49 00 Н, 32 00 Е.

Светски регион или континент: Европа

Општи терен: већи део Украјине чине плодне равнице (степе) и висоравни, планине се налазе само на западу (Карпати) и на полуострву Крим на крајњем југу

Географска ниска тачка: Црно море 0 м

Географска највиша тачка: Час Ховерле 2.061 м

Клима: умерено континентални; Медитеран само на јужној обали Крима; падавине су несразмерно распоређене, највише на западу и северу, мање на истоку и југоистоку; зиме варирају од хладних дуж Црног мора до хладних даље у унутрашњости; лета су топла у већем делу земље, на југу вруће

Велики градови: КИЈЕВ (капитал) 2,779 милиона; Харков 1.455 милиона; Днипро 1,013 милиона; Одеса 1.009 милиона; Доњецк 971 000 (2009)

Народ Украјине

Тип владе: републике

Језици који су у употреби: Украјински (званични) 67%, руски 24%, мале мањине које говоре румунски, пољски и мађарски језик

Независност: 24. августа 1991. (из Совјетског Савеза)

Национални празник: Дан независности, 24. августа (1991); 22. јануар (1918), дан када је Украјина први пут прогласила независност (од Совјетске Русије) и дан уједињења краткотрајних западних и централних украјинских република (1919), данас се прослављају као Дан јединства

Националност: Украјински

Религије: Украјински православни - Кијевски патријархат 19%, православни (без посебне надлежности) 16%, украјински православни - Московски патријархат 9%, украјински гркокатолички 6%, украјински аутокефални православци 1,7%, протестантски, јеврејски, ниједан 38% (процењено 2004)

Национални симбол: трозубац (тризуб)

Државна химна или песма: Сцхе не вмерла Украина (Украјина још увек није пропала)

Економија Украјине

Главне индустрије: угаљ, електрична енергија, црни и обојени метали, машине и транспортна опрема, хемикалије, прерада хране (посебно шећера)

Пољопривредни производи: жито, шећерна репа, семе сунцокрета, поврће; говедина, млеко

Природни ресурси: руда гвожђа, угаљ, манган, природни гас, уље, сол, сумпор, графит, титан, магнезијум, каолин, никл, жива, дрвна грађа, обрадиво земљиште

Главни извоз: црни и обојени метали, гориво и нафтни производи, хемикалије, машине и транспортна опрема, прехрамбени производи

Главни увоз: енергија, машине и опрема, хемикалије

Валута: гривна (УАХ)

Национални БДП: 329.300.000.000 УСД




** Извор за становништво (процењено 2012) и БДП (процењено 2011) је ЦИА Ворлд Фацтбоок.

Почетна страница